KOMŠIJSKI SAVETI I RECENZIJE

IT KOMŠIJA

Edukacija


GRAFIČKA PODEŠAVANJA U IGRAMA – ŠTA UOPŠTE ZNAČE?

GRAFIČKA PODEŠAVANJA U IGRAMA – ŠTA UOPŠTE ZNAČE?

Jedna od prvih stvari koju svaki iskusni gejmer uradi kada prvi put pokrene igru jeste ulazak u grafička podešavanja i tamo nešto čačka kako bi doživeo što glaće i lepše igračko iskustvo. No, pošto sam i sam strastveni gejmer, znam da većini ljudi nije baš najjasnija terminologija unutar tih podešavanja tj. šta tačno rade određena podešavanja i  koji je epilog „čačkanja“ istih. U današnjem članku IT KOMŠIJE pokušaću što jednostavnije da vam objasnim većinu najčešćih opcija na koje nailazite unutar grafičkih podešavanja u igrama.

Krenimo redom...

RESOLUTION – Već više puta na ovom blogu objašnjen termin rezolucije, predstavlja broj horizontalnih puta broj vertikalnih piksela(tačkica) na ekranu npr. 1920x1080 gde je 1920 broj horizontalnih piksela, a 1080 broj vertikalnih piksela. Što je rezolucija veća, to je slika detaljnija i oštrija. Propuručujem da rezoluciju uvek postavite na maksimalnu koju je vaš monitor u stanju da prikaže.

REFRESH RATE(Frekvencija osvežavanja) – Predstavlja broj koji govori koliko puta će se slika „osvežiti“ u jednoj sekundi tj. koliko sličica u sekundi je vaš monitor u stanju da prikaže ukoliko je vaš hardver u stanju da „proizvede“ toliki broj sličica(frejmova) u sekundi. Izražava se u hercima(Hz). Najčešća frekvencija osvežavanja današnjih monitora jeste 60Hz. Dakle monitor od 60Hz NIJE U STANJU DA PRIKAŽE više sličica(frejmova) u sekundi od 60. Često je ova opcija automatski podešena na refresh rate vašeg monitora.

VSync – Ova opcija je usko povezana sa prethodnim refresh rate-om. Ukoliko vam je hardver u računaru sposoban da „proizvede“ više frejmova u sekundi od onog koji je vaš monitor u stanju da prikaže, javlja se takozvani „screen tearing“ efekat gde monitor pokušava da prikaže više od jednog frejma u jednom ciklusu osvežavanja(jednoj sekundi). Ono što Vsync radi jeste da „govori“ vašoj grafičkoj kartici da nema potrebe da „proizvodi“ više od onog broja frejmova(sličica) u sekundi koji je vaš monitor u stanju da prikaže. Time se izbegava nepoželjni „screen tearing“ efekat. Preporučujem da Vsync opciju uključite ISKLJUČIVO ukoliko je vaš hardver u stanju da „proizvede“ više frejmova od onog koji je vaš monitor u stanju da prikaže(najčešće 60). Fenomenalan mali program za praćenje broja frejmova u sekundi(FPS) unutar igara je FRAPS i možete ga skinuti ovde: http://www.fraps.com/download.php

screen tearing
Screen tearing efekat

TEXTURE QUALITY – Kvalitet tekstura objekata unutar igre. Jedno od krucijalnih opcija koje u mnogome određuje kvalitet celokupnog grafičkog doživljaja. Najčešće vrednost za odabir su: LOW, MEDIUM, HIGH, ULTRA. Podesite teksture shodno performansama vašeg računara. Ukoliko iskusite „seckanje“ unutar igre, jedna od prvih stvari koju trebate smanjiti jeste upravo kvalitet tekstura.

SHADOW QUALITY – Kvalitet senki objekata unutar igre. U većini igara se razlika između ULTRA i LOW kvaliteta senki jedva primeti, pa stoga prepručujem da se ne opterećujete previše ovim podešavanjem.

ANTI ALIASING – Tehnologija koja se bavi eliminisanjem tj. glačanjem „stepenastih“, „zupčastih“ ivica nastalih usled kvadrataste prirode piksela. Svaka linija na ekranu kao i sve ostalo je sačinjeno od piksela koji su oblika kvadrata, pa tako kada hoćete da prikažete ravnu liniju, nema nikakvih problema, ALI zato kada želite prikazati krive linije pojavljuju se zupčaste ivice kojih se treba rešiti. Anti-Aliasing radi upravo to. No, postoji nekoliko potpuno različitih anti-aliasing tehnika i svaka od njih radi posao manje ili više dobro i takođe zahteva manje ili više hardverske snage. Neću se udubljivati previše u objašnjavanja svake od ovih tehnika jer bi trajalo jako dugo, nego ću samo pobrojati neke od najčešćih po efikasnosti.

AA
Anti Aliasing
  1. FXAA – Najjednostavnija i najmanje zahtevna tehnika. Ne radi posao baš sjajno tj. zamućuje detalje.
  2. MSAA – Standar već godinama jer izuzetno dobro obavlja posao, ali zahteva prilično mnogo hardverske snage
  3. CSAA i EQAA – Noviji standardi razvijeni od strane nVidia-je(CSAA) odnosto AMD-a(EQAA) koji su praktično usavršeni MSAA. Rade podjednako dobro kao MSAA, ali su daleko manje hardverski zahtevni.
  4. SSAA – Često nazivan i „čist anti aliasing bez kompromisa“ izuzetno obavlja posao, ali je nenormalno zahtevan.

Treba napomenuti to da što na većoj rezoluciji igrate, to vam je manje anti-aliasing potreban. Podešavajte ga u zavisnosti od hardverske snage vaše PC konfiguracije. Generalno savetujem da anti-aliasing ugasite osim ukoliko imate prilično snažan računar, jer je upravo ova opcija jedna od glavnih krivaca za „seckanje“ koje imate prilike da iskusite unutar igara.

TEXTURE FILTERING – Ova opcija filtriranja tekstura služi da reši problem primetnih i naglih prelaza u oštrini tekstura između bliskih objekata koji su nam detaljniji i oštriji, i daljih koji su mutni i nejasni. Uključivanjem ove opcije zamućivanje tekstura koje su dalje od nas se odvija gradativno i postepeno i ne primećuju se nagli prelazi. Neke od najčešćih tehnologija filtriranja tekstura su:

  1. Bilinear
  2. Trilinear
  3. Anisotropic filtering(najnapredniji i najčešće korišćeni)
textureFiltering
Texture Filtering(levo bez, desno sa)

TESSELATION – Svi objekti unutar igara su sačinjeni od takozvanih poligona. Ono što opcija tesselation radi jeste da svaki poligon razdeli na sitnije delove i time postiže da objekti unutar igre izgledaju detaljnije. Posebno je efikasan u pogledu percepcije visine i dubine sitnijih objekata(na primer kamenja na pločniku koje bi bez tesselation opcije izgledalo ravno, plitko i neuverljivo).

AMBIENT OCCLUSION – Alternativna tehnika generisanja „veštačkih“ senki tamo gde bismo ih očekivali koja se razvila usled činjenice da je konstantno proračunavanje i generisanje realnih senki unutar igre izuzetno hardverski zahtevno.

PhysX – Napredna tehnologija simuliranja fizike i fizičkih zakona unutar igre poput gravitacije, ponašanja objekata izloženih vetru itd.

Nadam se da vam je članak bio od koristi.

Pišite mi vaše predloge za sledeće teme na itkomsija@hotmail.com

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija

Pratite IT KOMŠIJU na twiteru!  https://twitter.com/itkomsija

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

SOFTVERI ZA OSNOVNO ODRŽAVANJE RAČUNARA

SOFTVERI ZA OSNOVNO ODRŽAVANJE RAČUNARA

Nasuprot prethodnim člancima koji su se bavili isključivo održavanjem harvera vašeg računara, danas ćemo malo progovoriti o programima iliti softveru koji treba koristiti u svrsi redovnog održavanja vašeg računara.

Odmah da napomenem da na ove teme postoje prilično glupave debate tipa ovaj program je bolji od ovog ili ovaj antivirus je bolji od onog, pa bih želeo odmah da se ogradim od učešća u takvoj debati, jer je to manje-više stvar ličnih preferencija. Primarni cilj današnjeg članka jeste da vam ukaže i definiše grupe softvera koje biste trebali koristiti u cilju održavanja računara, a ne hvaljenje jednog određenog softvera za određenu namenu, iako ću svakako predložiti neke koji su se po mom ličnom iskustvu pokazali kao najbolji.

Naveo bih tri grupe softvera za tri različite namene koje po mom mišljenju svako treba da koristi redovno.

  1. Softver za defragmentaciju hard diska

Fragmentacija ukratko predstavlja fenomen gde hard disk čuva delove fajlova nasumično po hard disku, pa onda pri pokretanju tih fajlova čiji su delovi rasejani po celom hard disku, magnetna glava mora da „šparta“ od jednog „fragmenta“ fajla do drugog kako bi očitala ceo fajl. Ovo predstavlja veliki problem i prilično usporava vaš računar.

fragmentacija
Slikoviti prikaz fragmentacije diska

Softver za defragmentaciju uređuje prostor na hard disku tako da se svi fragmenti(delovi) jednog fajla nalaze jedan do drugog i time znatno

skraćuje vreme koje je potrebno glavi da očita fajl koji želite da otvorite. Operativni sistem Windows ima u sebi ugrađen odličan softver za defragmentaciju „Disk Defragmenter“ na Windows-u XP i 7  ili „Defragment and Optimize Drives“ na Windows-u 8 i 8.1. Sve što treba da uradite nakon pokretanja ovog softvera jeste da sa liste izaberete željenu particiju koju želite da defragmentujete, zatim kliknete „Analyze disk“, sačekate da izanalizira procenat fragmentacije vaše particije i zatim kliknete „Defragment disk“. Takođe postoji opcija u ovom softveru da ga podesite na automatsko defragmentovanje na željeni vremenski period. Često je automatsko defragmentovanje već podešeno, što je idealan slučaj. Preporuka je da se defragmentovanje radi na svakih 10ak dana. Vlasnici SSD-ova nemaju potrebu za defragmentacijom, jer SSD nema pokretnu glavu koja fizički očitava podatke, te ima podjednako brz pristup svakom delu memorije(čipu).

 

  1. Antivirus i anti-malware softver

Priča o tome šta su virusi, a šta malveri komotno zaslužuje zaseban članak, pa se s toga ovde nećemo baviti time. Ukratko, potreban vam je i antivirus i antimalver softver. Što se antivirusa tiče, nikakve krekovane verzije nemojte uzimati u obzir jer će vam zadati više glavobolje nego što će te od njega imati koristi. Moja preporuka je besplatna verzija „Avast“ anti-virusa koja jako lepo odrađuje posao. Treba napomenuti da NIKAKO ne trebaju biti pokrenuta dva ili više antivirus softvera na vašem računaru jer dolazi do „konflikata“ u njihovom radu.

mb
Malware bytes logo

Besplatnu verziju „Avast-a“ možete preuzeti ovde: http://download.cnet.com/Avast-Free-Antivirus-2015/3000-2239_4-10019223.html?part=dl-85737&subj=dl&tag=button

S tim u vezi, antimalver softver ne treba biti podešen da konstantno skenira vaš računar u realnom vremenu, već ga pokrećite redovno ili po potrebi kada osetite da postoji problem u radu vašeg računara. „Malwarebytes“ je fenomenalan, besplatan antimalver program koji preporučujem da pokrećete svakih desetak dana u  cilju skeniranja računara od neželjenog sadržaja koji se uglavnom „prikači“ zajedno za željenim sadržajem koji instalirate. „Malwarebytes“ možete preuzeti na ovom linku: https://www.malwarebytes.org/mwb-download/

NAPOMENA! Ni jedan antivirus vas neće zaštititi ukoliko nepažljivo koristite internet, stoga pamet u glavu po pitanju raznih reklama, banera, sajtova za odrasle itd.

avast
Avast logo
  1. CCleaner

Programi poput CCleaner-a koji vam objedinjuju razne stvari vezane za „čišćenje“ „nepotrebnih“ stvari od banalne deinstalacije programa do analize i brisanja privremenih internet fajlova i prepravke registara. Ovakvi programi zapravo mogu biti mač sa dve oštrice i ne preporučujem da ih često pokrećete, te bi dovoljno bi bilo jednom mesečno. Zašto?
Svi ti privremeni internet fajlovi, kolačići, keš memorija itd. postoje tu sa razlogom. Razlog je taj da bi računar pamtio koje ste vi sve sajtove posećivali i time brže učitavao stranice, pamtio vašu email adresu da ne morate da je unosite iznova na često posećenim stranicama itd. No, posle nekog vremena,  ovih privremenih fajlova bude previše i onda oni zapravo usporavaju vaš računar, pa ih se treba otarasiti. Tu će vam pomoći programi poput CCleaner-a koji sam po sebi ima još dosta opcija koje nisam naveo, pa vam savetujem da ga probate, no ponavljam da nemate potrebu da ga koristite često.
CCleaner je takođe besplatan i možete ga preuzeti ovde https://www.piriform.com/ccleaner/download.

To bi ukratko bilo to što se tiče softvera za održavanje vašeg računara.

Svaki predlog, saveti, ideje i komentari su poželjni.

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts 

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

 

ZAMENA PASTE NA PROCESORU

ZAMENA PASTE NA PROCESORU

Zamena termalne paste na procesoru svakako spada u osnovne stvari vezane za održavanje vašeg računara. Međutim, iz iskustva znam da mnogi ljudi ne znaju da je zamena paste posle određenog vremena neophodna i da kuliranje ovog problema može dovesti u najboljem slučaju do drastičnog pada performansi vašeg računara usled neadekvatnog transfera toplote sa procesora na hladnjak.

Šta je termalna pasta i čemu služi?

Termalna pasta je neprovodno, nekapacitivno, jedinjenje velike termalne provodnosti. Stavlja se između procesora i hladnjaka u cilju efikasnijeg transfera toplote sa procesorskog čipa na hladnjak. Vremenom se ovo jedinjenje stvrdne i drastično izgubi svoju termalnu provodnost što dovodi do većeg zagrevanja procesora, a kada to zagrevanje dostigne određenu granicu, pad performansi računara je neminovan. U ekstremnim situacijama računar se sam gasi kako bi sprečio „kuvanje“ procesora. Benefiti zamene paste su višestruki: niža temperatura procesora(osigurava stabilniji rad procesora), tiši ventilator hladnjaka, duži vek trajanja procesora itd... Po mojim iskustvima, pastu treba menjati jednom godišnje ukoliko su jeftinije paste u pitanju ili jednom u 2-3 godine ukoliko se stave neke od vrhunskih pasti. U današnjem članku IT KOMŠIJE ću pokušati što bolje, koliko je to moguće pisanim rečima, objasniti kako da sami zamenite termalnu pastu na vašem desktop računaru, jer je krajnje banalan proces u pitanju.

  1. Prva stvar koju trebate da uradite jeste da isključite ventilator vašeg hladnjaka sa matične ploče. Dakle jednostavno             isključite kabel koji ide sa vašeg ventilatora na konektor na matičnoj ploči. Konektor na ploči je uglavnom označen sa           CPU_FAN, ima 4 pina(iglice) i izgleda ovako:
CPU_fan konektor
  1. Nakon toga potrebno je da skinete hladnjak zajedno sa ventilatorom sa vašeg proceosora. Verujem da većina naroda kod nas ima fabričke hladnjake Intel-a ili AMD-a, a princip njihovog kačenja na ploču se nije menjao sigurno čitavu deceniju.

-Kod Intel-a imamo  4  takozvane „žabice“ na krajevima hladnjaka koje trebamo okrenuti u smeru na koji pokazuje strelica na svakoj „žabici“ i nakon toga jednostavno odvojite hladnjak sa procesora. Možda odvajanje bude išlo malo teže ukoliko je pasta jako zapekla. To izgleda ovako:

cpu_fan
Hladnjak sa ventilatorom INTEL(CPU fan)

- Kod AMD-a postoje dve metalne  „zakačaljke“ koje su zakačene na plastični nosač hladnjaka koji je fiksiran na matičnu ploču. Iznad jedne od tih „zakačaljki“ postoji ručica kojom se otpuste odnosno zatežu „zakačaljke“. Dakle, prvo se otpusti ručica, a zatim se „zakačaljke“, prvo jedna, pa druga otkače sa plastičnog nosača hladnjaka fiksiranog za ploču. Nakon što ste obe „zakačaljke“ otkačili sa plastičnog nosača na matičnoj ploči, jednostavno odvojite ceo hladnjak sa procesora. Možda odvajanje bude išlo malo teže ukoliko je pasta jako zapekla. To izgleda ovako:

amd cpu fan
Hladnjak sa ventilatorom AMD(CPU fan)

    3. Nakon što ste uspešno odvojili vaš hladnjak sa procesora, potrebno je dobro očistiti procesor i donji deo hladnjaka od stare paste koja se najverovatnije skorila. Ove površine je najbolje očistiti 90% ili 70% medicinskim alkoholom. Alkohol nanesite na krpicu ili čačkalicu za uši, nikako direktno na procesor, pa njome obrišite staru pastu sa procesora i hladnjaka. Pogledajte kako izgleda stara, skorela termalna pasta na procesoru.

cpu paste
Stara termalna pasta

    4. Sledeći korak jeste nanošenje nove paste. Moja preporuka su paste „Arctic MX-4“ ili „Arctic Silver 5“, no bilo koja jeftinija će odraditi posao neko vreme. Oko pravilnog nanošenja postoje razne kontraverze vezane za metod nanošenja. Zapravo, pravilan metod zavisi od paste koju koristite, no da ne komplikujem. Manje – više svi metodi daju slične rezultate.
Na sredinu procesora nanesite paste veličine zrna graška, dakle veoma malo i tu se priča oko nanošenja završava.

new thermal paste
Nova termalna pasta
  1. Vratite hladnjak na procesor na koji je nanešena nova pasta i ona će se sama razmazati pod pritiskom hladnjaka. Kod Intel-a samo pritisnite „žabice“ nazad u svoje rupe, dok kod AMD-a zakačite prvo jednu „zakačaljku“ za plastični nosač na ploči, pa drugu, i na kraju vratite ručicu u početan položaj kako bi se hladnjak adekvatno pričvrstio za procesor.
  1. Priključite četvoropinski kabel ventilatora nazad u svoj konektor na matičnoj ploči, najčešće označen sa CPU_FAN.

Trudio sam se da vam što detaljnije objasnim kako da sami ovo izvedete, iako je to pisanim rečima prilično teško. Treba napomenuti da ukoliko posedujete neke od ozbiljnijih ne-fabričkih hladnjaka za procesor, savet oko skidanja i vraćanja potražite u njegovom uputstvu na internetu.

Slobodno postavljajte pitanja ukoliko vam pojedini detalji nisu jasni.

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Pišite mi vaše savete na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

 

 

 

 

TV DIGITALIZACIJA – ŠTA TREBA ZNATI?

TV DIGITALIZACIJA – ŠTA TREBA ZNATI?

U svoj ovoj trenutnoj histeriji oko digitalizacije, čini mi se kao da ljudima nisu baš najjasnije neke stvari, zapravo, neke osnovne stvari. Internet je pun neverovatno bednih i površnih informacija vezanih za ovu temu, a u toj bednoći prednjači sajt samog ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koji izgleda ovako http://www.digitalizacija.info/ Ovakvo površno infomisanje građana će neminovno dovesti do neprijatnih iznenađenja koje će doživeti jedan broj ljudi u momentu kad se potpuno pređe na digitalno emitovanje programa od strane svih televizija u etru Republike Srbije. Ovim člankom ću pokušati što jednostavnijim rečnikom da predočim šta nas to čeka u ovoj tranziciji iz analognog u digitalno emitovanje TV signala. Šta je tačno digitalizacija? Digitalizacija je ukratko proces gde TV predajnici prestaju sa emitovanjem analognog signala i počinju u etar da šalju digitalni signal. Naše postojeće antene na krovovima kuća ili pak sobne antene koje već koristimo za prijem analognog signala ne razlikuju analogni od digitalnog tj. primaju sve što dođe do njih i one nisu problem. Problem nastaje kod tjunera u koji ide taj signal sa antene. Posao tjunera jeste da izdvoji jedan kanal koji ste vi izabrali daljinskim upravljačem od ostalih silnih kanala koje hvata vaša antena i prosledi ga na ekran. Ogromna većina ljudi u Srbiji poseduje televizore sa analognim tjunerom koji su u stanju da „prebiraju“ isključivo po analognom signalu, pa tako kad na njega dođe digitalan signal on tu jadan ne zna o čemu se radi, a epilog svega toga jeste da vi ne možete gledati televiziju. Iz tog razloga vam treba jedna sprava koja se zove „Set top box“ i koja u sebi između ostalog ima i digitalni DVB-T2 tjuner. Alternativa je kupovina novog televizora koji u sebi ima DVB-T2 tjuner i u tom slučaju vam ne treba set top box.

stb
STB uređaj

Dakle, sada ćete vaš antenski kabl umesto u TV spojiti na set top box, pa zatim set top box spojiti sa TV-om jednim od audio-video kablova u zavisnosti od toga koje ulaze poseduje vaš TV. Tu se praktično priča oko priprema za prijem digitalnog signala završava, medjutim, trebalo bi razjasniti i napomenuti još neke stvari da se sutra ne biste iznenadili.

  1. Ukoliko vam trenutno poneki analogni kanali izgledaju jako loše tj. puni su šuma možete očekivati da ih uopšte nećete moći gledati prelaskom na digitalnu televiziju. Ovo se dešava zato što digitalni tjuner zahteva određeni minimum jačine i kvaliteta signala da bi uopšte bio u stanju da ga obradi i pošalje na ekran, a pošto digitalni signal putuje identičnom putanjom od TV predajnika do vaše antene, izvesno je da će taj signal biti jednako loš. Međutim, ukoliko taj signal ipak poseduje u sebi minimum informacija da ga digitalni tjuner obradi i pošalje na ekran vašeg TV-a, slika na tom kanalu će biti neuporedivo bolja. Dakle to su dva moguća epiloga. Ovaj fenomen se naziva „digitalni efekat litice“
  1. DVB-T i DVB-T2 NISU ISTI STANDARDI!

Čuo sam da se dosta ljudi kod nas zeznulo u momentu kada su odlučili da zbog digitalizacije ipak kupe novi TV sa digitalnim tjunerom i na kraju kupili TV sa DVB-T tjunerom umesto sa DVB-T2 koji je standard prihvaćen u našoj zemlji. Imajte u vidu da je još uvek na našem tržištu jako mali broj TV-a sa DVB-T2 tjunerom pa se dobro raspitajte šta kupujete.

  1. Iako će se većina emitera TV programa postarati da njihov digitalni signal ima isti ili pak veći domet od analognog, postoji mala mogućnost da će sutra, kada se proces digitalizacije završi, domet digitalnog signala određenih TV predajnika biti manji od analognog, pa se nemojte iznenaditi ukoliko ne budete kojim slučajem mogli hvatati kanal koji ste do juče hvatali bez problema.
  1. Izbegavajte antene koje se koriste unutar kuće tzv. sobne antene, jer su daleko podložnije smetnjama i daleko slabije hvataju signal od spoljašnjih koje kačimo na krovove. Ako pak nikako niste u mogućnosti da koristite krovne antene, koristite USMERENE sobne antene umesto neusmerenih, jer daju daleko bolje rezultate pri prijemu digitalnog signala i mnogo su manje osetljive na pomeranja i smetnje.
  1. Još jedna svar koja je kod nas u čestoj upotrebi po kućama jesu spliteri tj. razdelnici TV signala sa ciljem da se signal sa jedne antene gleda na više televizora. Trebate imati u vidu da svaki taj razdelnik deli i jačinu signala na svakom od izlaza ukoliko ih je dva, odnosno četiri puta smanjuje jačinu signala na izlazima razdelnika sa četiri izlaza. Ovo može, a ne mora dovesti do digitalnog efekta litice prethodno pomenutog, zavisno od toga da li je taj krajnji, razdeljeni signal dovoljno jak da ga digitalni tjuner obradi.
  1. Set top box pored osnovne namene poseduje i funkciju reprodukcije audio i video zapisa sa eksterne USB flash memorije, kao i snimanje TV programa na USB flash memoriju.
  1. Nakon digitalizacije konačno ćemo imati stereo zvuk na TV kanalima što do sada nije bio slučaj.

Nadam se da sam uspeo da vam razjasnim najbitnije stvari vezane za ovu trenutno jako aktuelnu temu.

Pišite mi vaše predloge za teme, kritike i sve ostalo u komentarima ili na itkomsija@hotmail.com

Ne zaboravite da lajkujete IT KOMŠIJU na fejsbuku  https://www.facebook.com/itkomsija

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

TIPOVI VIDEO KABLOVA/KONEKTORA

TIPOVI VIDEO KABLOVA/KONEKTORA

Sigurno se većina vas nekada zapitala čemu tačno služe oni silni konektori na pozadini grafičkih kartica, koji se identični mogu naći i na novijim televizorima, monitorima itd., a verujem da dobar deo vas koji zna da su u pitanju video konektori tj. konektori u koje se ubadaju video kablovi kojima se prenosi slika do vašeg monitora ili TV-a ne zna baš tačno u čemu je razlika između njih. U današnjem članku IT KOMŠIJE pokušaću ukratko da vam objasnim razlike između video kablova i njihovih mogućnosti.

No, da biste uopšte razumeli o čemu ću danas da pričam, valjalo bi da vam pojasnim šta znače neki osnovni pojmovi.

Piksel – Najsitnija tačkica na ekranu od kojih je sačinjen čitav displej tj. čitava slika koju vidimo. Svaki piksel je obojen jednom bojom.
Rezolucija – Broj piksela(tačkica) na ekranu. Izražava se najčešće kao broj piksela u širinu puta broj piksela u visinu ekrena. Na primer 1920x1080 ,gde je 1920 broj piksela(tačkica) u širini ekrana,a 1080 broj piksela u visinu ekrana. Što je rezolucija snimka koji gledamo veća, to je slika oštrija i detaljnija.

Frekvencija osvežavanja(Refresh rate) – Kao što znamo, pokretna slika tj. video je sačinjen od niza nepokretnih sličica koje se jako brzo smenjuju i nama daju iluziju pokretne slike. Refresh rate predstavlja broj sličica u jednoj sekundi koji se prikaže na našem displeju. Izražava se u hercima(Hz).

poledjina_graficke
Poleđina grafičke kartice

 

Krenimo od najstarijeg tipa video kabla ka najnovijem.

VGA/D-Sub

vga
VGA

Najstariji tip video kabla koji još uvek koriste mnogi ljudi kod nas. Prenosi isključivo analogni signal rezolucije do 2048x1536 piksela i frekvencije osvežavanja do 85Hz. Iako rezolucija koju je u stanju da prenese deluje impresivno, na svim novijim monitorima će slika preneta putem njega biti pomalo mutna i ne toliko oštra.Kvalitet signala opada sa dužinom kabla i poprečnim presekom.

DVI

dvi
DVI

Postoji nekoliko različitih vrsta DVI kablova.

DVI-I (single link ili dual link) – Prenose i analogni i digitalni signal. Single link kablovi prenose signal rezolucije do 1920x1200 piksela,frekvencije osvežavanja do 60Hz, dok dual link DVI-I kablovi su u mogućnosti da prenesu signal rezolucije 2560x1600 na 60Hz frekvencije osvežavanja. Velika prednost DVI-I kabla jeste što je prenosio i analogni i digitalni signal, te ste korišćenjem jeftinog pasivnog adaptera mogli izbeći neprijatne situacije gde se tip konektora na izvoru signala(npr. grafička kartica) ne poklapa sa ulaznim konektorom na vašem displeju(monitoru).

DVI-D(single link ili dual link) – Prenose isključivo digitalni signal identičnih rezolucija kao i DVI-I, dakle 1920x1200 @ 60Hz za single link, odnosno 2560x1600 @ 60Hz za dual link.

DVI-A kabel jedva da se ikad koristio, te nije vredan detaljnijeg pomena. Prenosio je isključivo analogni signal.

dvi_poredjenje
DVI konektori

 

HDMI

hdmi
HDMI

Širko rasprostranjen danas. Takođe postoji u više različitih „revizija“.

Pored video signala, prenosi i audio signal tj. zvuk.

HDMI 1.4 – Najrasprostranjeniji danas, što kod PC računara, što kod ostalih audio/video uređaja kao na primer televizora. Podržava višekanalni audio, ethernet signal do 100Mb/s i tako inkorporira video,audio i internet u jednom kabelu. Podržava maksimalnu rezoluciju od 4096 x 2160 piksela,frekvencije osvežavanja 30Hz, kao I stereoscopic 3D.

HDMI 2.0 – Novi HDMI standard, ne toliko rasprostranjen. Podrazumeva sve isto što I HDMI 1.4 s tim što je sposoban preneti 32 kanalni audio signal i video signal rezolucije 4096 x 2160 piksela,frekvencije osvežavanja od čak 60Hz. Kontektor izgleda identično kao I HDMI 1.4

DisplayPort 1.2

display_port
DisplayPort

Najnoviji standard za prenos slike i zvuka.

Podržava sve isto što i HDMI 2.0 i ne razlikuje se mnogo od njega. Jedna od prednosti DisplayPort-a u odnosu na HDMI jeste što se može konvertovati u BILO KOJI DRUGI standardni konektor uključujući čak i VGA!

Još jedna manje bitna razlika je u tome što je DisplayPort „royalty free“ odnosno ne zahteva nikakvu novčanu nadokanu nikome ukoliko se odlučite da ga implementirate u neki vaš uređaj.

No, stvari u vezi DisplayPort-a će postati mnogo interesantnije sa dolaskom DisplayPort 1.3 standarda koji će nam omogućiti prenos slike u 8K rezoluciji tj. 7680x4320 piksela na 60Hz frekvencije osvežavanja, Stereoscopic 3D u 4K(4096 x 2160) rezoluciji i takozvanu „Adaptive Sync“ tehnologiju koja će u mnogome smanjiti lagove i „screen tearing“ efekat u video igrama.

Treba napomenuti da HDMI i DisplayPort imaju i svoje „mini“ verzije konektora koje se od „običnih“ ni po čemu ne razlikuju osim po fizičkoj veličini.

Nadam se da sam ovim člankom uspeo da vam pojasnim suštinske razlike između video kablova i njihovih konektora.

Pišite mi vaše predloge za sledeće članke na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.