KOMŠIJSKI SAVETI I RECENZIJE

IT KOMŠIJA

Saveti & Info


KUPOVINA PAMETNIH TELEFONA(SMARTFONA) – SAVETI I ZABLUDE

KUPOVINA PAMETNIH TELEFONA(SMARTFONA) – SAVETI I ZABLUDE

Trenutno verovatno najinteresantniji komad IT opreme jesu svakako pametni telefoni koje ogromna većina nas poseduje, a kako vreme prolazi postajaće sve moćniji, pristupačniji, a samim tim i zastupljeniji u društvu.

No, primetio sam da dosta ljudi u suštini nije upućeno u to šta kupuju tj. na šta treba obraćati pažnju pri kupovini smartfona, kao i to da gotovo NIGDE gde dođete da kupite novi smartfon, nema adekvatnih opisa izloženih telefona koje „merkate“, jer nama koji imamo OSNOVNO znanje vezano za hardver, apsolutno NIŠTA ne govori o kameri to što ona ima 8MP, kao što ni „Quad Core 1.5 GHz“ APSOLUTNO NIŠTA ne govori o procesoru unutar telefona. Sve ovo, kao i još mnogo toga ću pokušati da vam objasnim u ovom članku IT KOMŠIJE!

mobilni telefoni

Prva stvar koju treba da izaberete prilikom kupovine novog smartfona jeste njegov operativni sistem. Trenutno su kod nas najpopularniji svakako Android, iOS i Windows Phone. Ovde se neću previše zadržavati, jer svaki operativni sistem je dobar na svoj način. Android ima tu prednost u smislu da je izbor telefona daleko veći nego za druga dva operativna sistema iz razloga jer je on operativni sistem „otvorenog koda“. Napomenuo bih da sam lično oduševljen fluidnošću i besprekornim radom Windows Phone telefona i da bih preporučio svakome da ih proba. Ruku na srce, treba malo navike.

Sledeća bitna stvar je veličina displeja. Trebate se odlučiti da li više volite da vam telefon stane u šaku i da ga možete jednom rukom koristiti(do 4,5 inča), ili pak volite velike displeje koji definitivno pružaju daleko lepše iskustvo pri surfovanju netom ili gledanju filmova(od 5 inča pa na dalje).

Količina RAM memorije je izuzetno bitna stvar, no treba napomenuti da različiti operativni sistemi zahtevaju različitu količinu RAM memorije da bi funkcionisali kako treba. Na primer, Windows Phone telefoni sa 512 MB RAM-a poput „Nokia Lumia 520“ rade fenomenalno, dok lično nisam iskusio fluidan rad ni jednog Android telefona sa 512MB RAM-a, te bih vam s toga preporučio 1GB RAM-a ukoliko se odlučite za Android bazirane telefone. Sad su oni prilično jeftini. Ja lično koristim „Alcatel Idol 2 mini“ i prezadovoljan sam. iOS radi savršeno kako god okreneš...

Siguran sam da svako od vas želi da mu baterija u telefonu što duže traje, ali trebate znati da baterija većeg kapaciteta(mAh) neće sama po sebi trajati duže od neke druge baterije manjeg kapaciteta u nekom drugom telefonu. To prvenstveno zavisi od komponenata koje najviše „sisaju“ bateriju tj. displeja i SoC čipa. Dakle jedini relevantan način da saznate koliko dugo baterija drži jesu iskustva drugih ljudi.

Kamera je takođe jako bitan faktor pri odabiru telefona velikoj većini ljudi i primetićete da jedina stvar koju prodavci telefona ističu vezano za kameru jeste rezolucija tj. čuveni „megapikseli“. Ova informacija vam APSOLUTNO NIŠTA KORISNO NE GOVORI i ni u kom slučaju ne opisuje kvalitet slike koju ćete vi na kraju dobiti. Primera je beskonačno, ali evo na primer „Nokia Lumia 735“ koja ima kameru od 6.7MP i uporedimo je sa mojim „Alcatel Idol 2 mini“ koji ima kameru od 8MP. Verujte, besmisleno je porediti kvalitet fotografija jer Nokia sa svojih 6.7MP to radi NEUPOREDIVO bolje. Razlog tome su sve ostale karakteristike sočiva kamere, blende itd., no to sad nije potrebno detaljno objašnjavati. U svakoj radnji možete isprobati kameru i to je jedini relevantan način poređenja.

Namerno sam za kraj ostavio priču o procesorima unutar telefona jer ću toj temi dati malo više značaja iz prostog razloga da vam dokažem tezu da je brend telefona ništa drugo do NATPIS NA PLASTIČNOJ PIKSLI i da su priče poput Samsung je dobar, a Huawei je sranje, potpuna budalaština needukovanih ljudi.

SoC
SoC

U pametnim telefonima postoji nešto što se zove SoC(System on Chip), čip u kome su integrisane gotovo sve najbitnije komponente poput procesora, grafičke kartice, modema, zvučne kartice itd. Sami procesori unutar tog SoC čipa su OGROMNOM većinom bazirani na ARM arhitekturama.(arhitektura je ukratko način na koji procesor funkcioniše). Kompanija koja je dizajnirala ARM procesore, fizički ne proizvodi procesore, već prodaje LICENCU kompanijama koje se time bave, a njih je svega nekoliko u svetu i to su: „Mediatek“, „Qualcomm“, „Samsung“, „Texas Instruments“. Dakle svi oni prave jedne te iste ARM procesore iz serije Cortex A, pa tako imamo Cortex A5, Cortex A7, Cortex A9, Cortex A15...itd. Što je taj broj „A“ veći, radi se o naprednijoj arhitekturi, pa su tako dualcore procesori Cortex A15 daleko, daleko moćniji od quadcore Cortex A7 procesora i upravo TO je razlog zbog čega vama apsolutno ništa ne znači kada u izlogu pročitate da telefon ima quadcore procesor.

Identična priča je i sa grafičkim karticama. U ogromnoj većini telefona ćete pronaći grafičke od svega nekoliko proizvođača, a njihove grafičke imaju sledeće nazive: „Qualcomm Adreno“, „nVidia GeForce TEGRA“,“ ARM Mali“, „PowerVR“. Možda deluje konfuzno, ali poenta priče jeste da se jedni te isti procesori i svega nekoliko grafičkih kartica vrte na tržištu mobilnih telefona i tableta i da je gotovo sve jedno da li će taj procesor fizički proizvesti Qualcomm, Mediatek ili Samsung, jer to je na kraju jedan te isti procesor.

Dakle, proverite o kom tačno Cortex A procesoru je reč i jedino tako ima smisla porediti jednu od najvažnijih komponenata unutar vašeg telefona.

Nadam se da ste razumeli da se suštinski isti čipovi nalaze i u Huawei telefonima i u vašem Samsungu u koga se kunete i na koji ste „pljunuli“ 50% više keša. Da ne grešim dušu, kvalitet kućišta telefona tj. same plastike i finalne obrade može biti bolji kod ozbiljnijih brendova.

Nadam se da vam je članak bio od koristi. Ukoliko vam nešto nije jasno i imate pitanja, slobodno mi pišite.

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija

Pratite IT KOMŠIJU na twitteru! https://twitter.com/itkomsija

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

KUPOVINA LAPTOPOVA – SMISAO I BESMISAO

KUPOVINA LAPTOPOVA – SMISAO I BESMISAO

Primetio sam da se u zadnje vreme sve više ljudi odlučuje na kupovinu laptopova bez jasne ideje zašto baš laptop umesto desktop računara. Jednostavno, kul im je da poseduju komp koji je mali, lagan, prenosiv iako ogroman broj njih ne iznese laptop iz kuće dva puta mesečno, a i kada ga iznesu, to su često neki neobavezni razlozi koji su daleko od krucijalne potrebe za prenosivim računarom. Verujem da poznajete veliki broj ovakvih ljudi. U današnjem članku IT KOMŠIJE pokušaću da vam približim sve mane laptopova, kao i da vam dam par saveta o onome na šta trebate obaratiti pažnju prilikom kupovine istog.

laptop

Kada su u pitanju laptopovi, trebate imati u vidu da je taj koncept napravljen sa ciljem da se zadovolji tržište ljudi koji su u konstantnom pokretu i koji imaju nasušnu potrebu za prenosivim računarom. Da bi se to postiglo, moralo se pribeći integrisanjem svega i svačega na što manju štampanu ploču što rezultira velikim zagrevanjem komponenata unutar laptopa, a zbog fizičke veličine laptopova nije moguće ugrađivanje čestitih hladnjaka koji će to sve ohladiti kako treba, već se ugrađuju hladnjaci i ventilatori koji više podsećaju na igračku nego na deo laptopa koji ima jednu od krucijalnijih uloga u celom sistemu. Zbog toga svega, trebalo bi da znate da znate da je laptop sam po sebi daleko osetiljiviji komad elektronike od desktop računara i da zahteva mnogo veću pažnju i češće održavanje.  Ovo napominjem, jer iz iskustva znam da jako puno ljudi danas ima problema sa „crkavanjem“ laptopova nakon samo godinu dana i u gotovo sto odsto slučajeva problem je pregrevanje laptopa, tačnije pregrevanje grafičkog ili procesorskog čipa koje nastaje usled neadekvatnog odžavanja tj. neredovnog čišćenja hladnjaka i kanala za uduv vazduha u laptop. Ovi kanali vremenom bivaju zapušeni naslagama prašine i time adekvatno hlađenje čipova nije moguće.

prasina u laptopu
Nakupljena prašina u sistemu za hlađenje čipova u laptopu

Moj savet je da vaš laptop čistite dva puta godišnje ukoliko želite da izbegnete probleme ovog tipa. Takođe, pregrevanju doprinosi korišćenje laptopa na podlogama kao što su sintetički stoljnjaci, ćebad itd. što takođe mnogo ljudi praktikuje. Dakle da sumiramo. Ukoliko se odlučite za kupovinu laptop računara, imajte u vidu da MORATE da ga održavate u skladu sa njegovom filozofijom postojanja i prosto da znate kada date 30 000 dinara na mašinu u kojoj je sve živo integrisano u jako mali prostor uključujući i monitor, da to nije „njemački“ stroj koji je konstruisan da nadživi vašu decu, nego izuzetno osetljiv komad elektronike koji je konstruisan sa ciljem da po svaku cenu zadovolji potrebe ljudi koji su stalno u pokretu. Stoga, moj savet je NE KUPUJTE LAPTOPOVE UKOLIKO NEMATE REALNE POTREBE ZA NJIM. Ukoliko pak imate realne potrebe za jednim ovakvim uređajem, evo par saveta za kupovinu. Prvo utvrdite za šta će te primarno koristiti laptop i šta vam je bitno na laptopu. Potrebe ljudi se mogu svrstati u tri generalne grupe:

  1. Prosečne korisnike kojima laptop primarno služi za surfovanje netom, multimediju i ostale hardverski nezahtevne stvari. Ove korisnike će hardverski zadovoljiti svaki laptop na tržištu(pod uslovom da se adekvatno održava), pa se izbor svodi na kozmetičke stvari poput boje, veličine displeja itd.
  2. Gejmere koji primarno treba da obraćaju pažnju na to da laptop poseduje zasebnu grafičku karticu sa GDDR5 memorijom koja će biti u stanju da potera njihove igre. Ovaj sport podrazumeva dublji džep.
  3. Profesionalce u audio/video produkciji čiji bi primarni fokus trebao biti procesor i količina RAM memorije.

Ono što bih savetovao za sve tri grupe jeste da prednost daju laptopovima zasnovanim na Intel procesorima, jer je činjenica da su daleko energetski efikasniji što dovodi do daleko manjeg zagrevanja što je veoma bitna prednost.

Broj portova tj. ulaza i izlaza na laptopu je izuzetno bitan, pa tako obratite pažnju da li laptop koji planirate kupiti poseduje vama dovoljnu količinu USB portova, audio/video ulaza i izlaza itd.

Takođe, postoje ljudi kojima je primarna stvar da im baterija što duže drži laptop živim, pa bih njima savetovao da izbegavaju laptopove sa zasebnim grafičkim karticama koje troše izuzetno mnogo struje i fokusiraju se na neki od energetski efikasnih Intelovih čipova koji integrišu i procesor i grafiku u jednom čipu.

Nadam se da sam uspeo ovu temu da vam predstavim iz jednog drugog ugla.

Šaljite mi vaša pitanja, predloge i sugestije na itkomsija@hotmail.com

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija

Pratite IT KOMŠIJU na tviteru! https://twitter.com/itkomsija

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

 

KUPOVINA ZVUČNIKA – SAVETI

KUPOVINA ZVUČNIKA – SAVETI

Zvuk sam po sebi, kao i zvučnici su jako komplesna i ozbiljna tema, te imajući to u vidu zajedno sa činjenicom da je ovaj blog namenjen širokom auditorijumu koji najčešće kupuje zvučnike u PC radnjama, nećemo se previše udubljivati u materiju zvučnika i tehničke specifikacije i izraze. Ideju za današnji članak sam dobio čitajući jako relevantne i ozbiljne domaće sajtove iz ove branše i njihove članke na ovu temu gde se u kilometarskim tekstovima više bave konstrukcijom zvučnika i suvoparnom terminologijom koja prosečnom kupcu koji pravi osnovne greške pri kupovini još više komplikuje stvari i apsolutno ništa ne razjašnjava. Ideja današnjeg članka IT KOMŠIJE jeste da vam ukažem na šta trebate obraćati pažnju pri kupovini, takođe da ukažem na najčešće greške, kao i da razjasnim čemu služe određeni zvučnički sistemi poput 2.0, 2.1, 4.1, 5.1, 7.1.

2.0
2.0 sistem
2.1
2.1 sistem

Pre nego što se upustite u kupovinu novih zvučnika trebate neke stvari precizirati.

Prva  i osnovna stvar jeste primarna NAMENA zvučnika. Ukoliko zvučnike prvenstveno želite koristiti za slušanje muzike, nema smisla kupovati bilo koji drugi sistem osim 2.0 ili 2.1 stereo sistema, iz prostog razloga što se muzika snima u stereo tehnici i svaki dodatni zvučnik je bespotrebno bacanje para. Razlika između 2.0 i 2.1 sistema je isključivo u tome što kod 2.1 sistema zvučnik koji svira niske frekvencije tj. bas dolazi u zasebnoj zvučničkoj kutiji. Za gejming je takođe dovoljan stereo sistem, jer "virtual surround" koji se koristi u gejmingu je zapravo stereo koji uz pomoć određenog softvera "zavarava" vaše uši preciznim usmeravanjem zvuka i kao epilog dobijate subjektivan osećaj "surround" sistema, no tu već zalazimo u psiho-akustiku.  Ukoliko pak svoje zvučnike primarno želite koristiti za gledanje filmova, tu u obzir dolaze neki od „surround“ sistema poput 4.1, 5.1, 7.1. Ideja ovakvih sistema jeste da gledalac doživi što vernije audio iskustvo gledajući film i doživljaj kao da je u samom filmu. Ovome doprinose zvučnici postavljeni ne samo ispred, nego i sa strane i iza gledaoca. Treba napomenuti da ukoliko želite koristiti ovakve zvučničke sisteme potrebno je da izlaz iz vašeg izvora zvuka(zvučna kartica u računaru, DVD/Blu Ray plejer, TV...) podržava taj određeni „surround“ zvučnički sistem, kao i to da je film koji gledate sniman u višekanalnom „surround“ sistemu. Dakle opet je besmisleno puštati filmove u dvokanalnoj stereo tehnici na nekim od višekanalnih zvučničkih sistema. Takođe treba reći da je glavna prednost 7.1 sistema u odnosu na ostale, manje sisteme, to što ukoliko se pravilno pozicionira daje veći „sweet spot“ tj. prostor u kome sve zvuči kako treba i u kome će svaki gledalac doživeti podjednako dobar audio doživljaj, pa tako ukoliko često gledate filmove u većem društvu, uzmite u obzir 7.1 sistem.

Generalne tehnike pravilnog pozicioniranja „surround“ sistema možete videti ovde: http://www.howtogeek.com/137896/how-to-place-your-speakers-to-maximize-your-home-theater-experience/

Sledeća stvar koju trebate razmotriti jeste GLASNOĆA koja vam je potrebna. SVE karakteristike zvučnika koje su napisane na kutijama, pa tako i snagu zvučnika u vatima uzimajte u obzir sa rezervom. Moj savet vam je da OBAVEZNO poslušate zvučnike u radji i NIKAKO ne kupujte zvučnike pre nego što ih čujete. Bilo bi jako poželjno da ih poslušate i kući i vratite ako vam se ne sviđaju, jer za to imate zakonski rok od 7 dana, jer ZVUČNICI NE ZVUČE ISTO U RAZLIČITIM PROSTORIJAMA. Ukoliko slušate muziku u kojoj je bas dominantniji, gledajte da uzimate sisteme čiji je bas drajver(zvučnik) većeg prečnika. U predvodu, ne očekujte da vašu dnevnu sobu od 20-30 kvadrata basovima napuni bas drajver(zvučnik) prečnika 3 inča.

Poslednja stvar nakoju trebate obratiti pražnju jeste gde planirate postaviti vaše zvučnike. Ukoliko planirate da ih kačite na zid, napomenite to vašem prodavcu, jer dobar deo njih nema mogućnost kačenja na zid, niti su projektovani da se kače na zid.

Za sam kraj hteo bih da napomenem da koji god sistem zvučnika kupite, valjalo bi malo „pročešljati“ uputstvo za upotrebu i videti kako pravilno pozicionirati te određene zvučnike u cilju dobijanja „sweet spot-a“ koji smo već objasnili šta je.

Nadam se da vam je članak bio od koristi.

Pišite mi vaše primedbe, predloge i sugestije na itkomsija@hotmail.com

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija

Pratite IT KOMŠIJU na tviteru! https://twitter.com/itkomsija

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

ČIŠĆENJE PRAŠINE IZ RAČUNARA – SAVETI

ČIŠĆENJE PRAŠINE IZ RAČUNARA – SAVETI

Iako će mnogima možda na prvi pogled ova tema delovati banalno i kao da tu ustvari nema šta da se priča, uveren sam da ipak postoje neki detalji koje većina ljudi ne zna. Prašina zapravo predstavlja mešavinu raznoraznih ogavnih stvari poput mrtvog tkiva kože, dlaka, pepela od cigara i ostalog smeća koje nam leti po kući. Ona zapušava otvore za uduv vazduha u kućište i prekriva komponente što dovodi do zagrevanja komponenata i u određenom momentu do drastičnog pada performansi usled fenomena koji se zove “thermal throttling” kojim čipovi(processor, grafička…) sami sebi smanjuju radni takt(frekvenciju) u cilju snižavanja temperature kako bi se zaštitili od “crkavanja”. S tim u vezi, mnogi su teoretski načini za eliminisanje prašine iz kućišta, ali nisu baš svi poželjni u praksi.

prasina
Prašina u računaru

Kao prvo, duvanje. Duvanjem unutar kućišta uduvavate i vlagu tj. sitne kapljice pljuvačke koje su jako štetne po elektronske komponente i epilog duvanja može biti poguban po jednu ili više komponenata.

Kao drugo, usisivač. Još gora solucija je usisavanje prašine iz kućišta jer se usisavanjem na vrhu cevi usisivača stvara statički elektricitet koji bez problema može uništiti elektronske komponente u dodiru sa njima.

Kao treće, vlažne krpe. Da, da i to sam video da ljudi rade. Razloge ne moram navoditi.

Dakle, jedini bezbedan način da se otarasite prašine iz kućišta jeste izduvavanje prašine kompresorom ili kompresovanim vazduhom u boci. Sada kada ste zgrabili svoj kompresor, ima još par stvari na koje trebate obratiti pažnju prilikom izduvavanja prašine iz kućišta.

  1. Mlaz vazduha ne sme biti prejak kako ne bi nešto polomio, isčupao itd.
  2. Držite ventilator rukom dok čistite prašinu iz njega ili iz hladnjaka na koji je nakačen. Naime, prilikom okretanja ventilatora usled mlaza vazduha, motor u ventilatoru počinje da se ponaša kao generator struje i pri velikim obrtajima može stvoriti dovoljno jaku struju da uništi konektor na matičnoj ploči na koji je uključen.
  3. Posebno obratite pažnju na ćoškove kućišta, mesta gde ulazi vazduh u kućište, rebra hladnjaka i ventilatore.

Nadam se da je članak bio koristan i da ste ipak saznali neke detalje.

Pišite mi vaše predloge za naredne teme u komentarima ili na itkomsija@hotmail.com

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA TELEVIZORA – SAVETI I OBJAŠNJENJA

KUPOVINA TELEVIZORA – SAVETI I OBJAŠNJENJA

Kao i kod većine drugih tehničkih proizvoda, tako i kod televizora, izbor onog pravog može predstavljati problem usled silnih šarenih marketinških poruka koje se vijore na sve strane, a ako tome pridodate još gomilu tehničkih specifikacija koje većina ljudi suštinski ne razume, problem postaje još veći. U današnjem članku IT KOMŠIJE ću pokušati da vam razjasnim bitne stvari vezane za ovu temu u cilju da sami donesete zaključak koji je pravi televizor za vas.

Pre svega, trebate ustanoviti čemu će primarno služiti vaš novi TV. Potrebe ljudi za novim TV-om se mogu svesti na tri generalne kategorije:

1. Osnovno gledanje TV programa i filmova.

2.Gejming(igranja igara na konzoli ili PC-ju.)

3.TV kao kao primarni/sekundarni PC monitor.

Nakon što ste sebe svrstali u jednu od ove tri generalne kateogrije, vreme je da pređemo na objašnjavanje tehničkih specifikacija sa napomenama ka čemu u svakoj od specifikacija treba da težite zavisno od kategorije u koju ste se svrstali.

*NAPOMENA – Nije preporučljivo koristiti TV kao primarni PC monitor, jer iako jefitiniji u istoj dijagonali, nikada neće dostići jasnoću i oštrinu PC monitora.

Rezolucija –   Rezolucija predstavlja broj piksela(gradivnih tačkica) na ekranu. Izražava se najčešće kao broj piksela u širinu puta broj piksela u visinu ekrena. Na primer 1920x1080 ,gde je 1920 broj piksela(tačkica) u širini ekrana,a 1080 broj piksela u visinu ekrana. Što je rezolucija TV-a veća, to je on u stanju da prikaže snimak veće rezolucije tj. oštriji i jasniji snimak. Najčešće će te se susresti sa tri pojma vezana za rezoluciju TV-a,a to su:

1. HD Ready – Rezolucija od 1366x768 piksela. Dovoljna za televizore do 32 inča dijagonale i za osnovne namene gledanja TV programa i filmova.

  1. Full HD – Rezolucija od 1920x1080 piksela. Generalno standard danas za različite namene. Gejmeri, kao ni oni koji koji žele da koriste TV kao sekundarni monitor ne bi trebali ići ispod ove rezolucije.
  2.  UHD – Ultra HD rezolucija, greškom često nazivana 4K jeste rezolucija od 3840x2160 piksela. Ovaj standard je tek u povoju i ne isplati se kupovati, pogotovo kod nas.
  3. 4K - Četiri puta više piksela od Full HD rezolucije tj. 4096x2160. Bioskopski standard za projektovanje filmova.

Veličina TV – Veličina TV-a tj. ekrana se računa po dijagonali ekrana i izražava se najčešće u inčima. Da biste odredili pravu veličinu TV-a za vas, izmerite rastojanje u centimetrima sa kojeg gledate vaš TV i podelite taj broj sa 2 ukoliko kupujete Full HD TV, odnosno sa 3 ukoliko kupujete HD Ready TV i dobićete okvirnu dijagonalu u centimentrima koja je vama potrebna. Evo korisnog linka gde možete dodatno proveriti ove računice http://www.rtings.com/info/television-size-to-distance-relationship

VESA standard – Univerzalni standard za kačenje TV-a i monitora na zid. Veoma bitna stvar ukoliko želite okačiti vaš TV na zid.

Tehnologija panela – Dve su danas zastupljene tehnologije panela:

-LCD

-Plazma

LCD tehnologija ima svoje varijacije u zavisnosti od pozadinskog osvetljenja, a to su LED i CCFL. Dakle kada naletite na natpise LCD i LED, znajte da su oba televizora radnjena u LCD tehnologiji s tim što ovaj na kome piše samo LCD ima „obično“ CCFL pozadinsko osvetljenje u vidu tankih duguljastih lampi, dok LED poseduje pozadinsko osvetljenje u vidu LE dioda koje znatno doprinosi kvalitetu slike. Mimo ove dve postoji i treća varijacija LCD panela koja je trenutno preskupa i nije vredna detaljnog pomena, a to je OLED koji inkorporira osvetljenje unutar samog panela tj. piksela, pa nema potrebe za pozadinskim osvetljenjem.

Ukratko, panel je taj koji definiše rezoluciju,boju,kontrast itd, ali nam je pozadinsko osvetljenje potrebno da bismo videli to sve.

tv panel
TV panel

Plazma tehnologija iako stara još se drži na tržištu zahvaljujući svom legendarnom kontrastu, dubini crne boje i velikim uglovima gledanja. Postoji samo u veličinama od 40 inča, pa na gore.

Prednosti LCD tehnologije:

  • Veći raspon veličina
  • Tanji televizori
  • Bolje osvetljenje
  • Jeftiniji
  • Prosečno duži vek trajanja
  • Mnogo manja potrošnja struje

Prednosti Plazma tehnologije:

  • Uglavnom brže vreme odziva
  • Bolji konstrast, dubina crne boje
  • Mnogo bolji uglovi gledanja

Plazma televizori postaju sve manje popularni zbog svoje cene i činjenice da LCD(LED) paneli „završavaju posao“ velikoj većini ljudi. Preporuka gejmerima ukoliko imaju novca za plazma TV.

Refresh rate(učestanost osvežavanja slike) - Kao što znamo, pokretna slika tj. video je sačinjen od niza nepokretnih sličica koje se jako brzo smenjuju i nama daju iluziju pokretne slike. Refresh rate predstavlja broj sličica u jednoj sekundi koji se prikaže na našem displeju. Izražava se u hercima(Hz). 60Hz je sasvim dovoljno za većinu korisnika.

Input lag(vreme kašnjenja) – Predstavlja vreme koje je TV-u potrebno da na ekranu prikaže signal koji je prethodno primio na ulazu. Gejmerima se savetuje da kupuju televizore sa što manjim input lag-om, dok ostalima ovo nije toliko bitna stavka.

Kontrast – Predstavlja odnos između najsvetlije bele boje i najtamnije crne boje koju je TV u stanju da prikaže. Što veći kontrast to bolje. Pazite se nebuloznih Dynamic Contrast natpisa koji uglavnom imaju nebulozne vrednosti tipa 50 000:1 , 100 000:1 pa i više. Prave vrednosti kontrasta iliti Tru Contrast vrednosti ne prelaze 5000:1 kod najskupljih televizora. Dakle sve Dynamic Contrast vrednosti možete slobodno da zanemarite.

Ulazi/izlazi – Gledajte da TV poseduje sve ulaze i izlaze koji su vam potrebni poput SCART-a, HDMI, audio izlaza za vaš stereo ili surround sistem kao i USB priključka za reprodukciju multimedijalnog sadržaja. Takođe je preporuka da se dobro raspitate koje tačno multimedijalne formate podržava TV koji planirate da kupite da se slučajno ne biste razočarali ukoliko vaš novi TV neće da pusti npr. film koji ste hteli da pustite preko USB priključka.

Smart TV - Smart TV podrazumeva funkcije poput pristupa i pretraživanja interneta, korišćenja raznoraznih aplikacija poput Skype-a, YouTube-a, vremenske prognoze, igrica itd. Ukratko, ekvivalent funkcijama na smart telefonima.

Završna obrada ivica TV-a – Mat kućišta su preporučljiva za dobro osvetljene prostorije, dok su sjajna kućišta bolja za tamnije prostorije gde nema mnogo dnevnog svetla.

Da sumiramo. Ukoliko želite da vaš TV koristite u osnovne svrhe gledanja TV programa i filmova sa USB-a, a pritom vam ne treba TV veći od 32 inča, slobodno idite na HD Ready rezoluciju, jer je signal televizijskog programa kod većine provajdera TV signala kod nas dosta ispod te rezolucije. U svim ostalim slučajevima savetujem Full HD TV. Gejmeri treba da obrate pažnju na prvenstveno na input lag i kontrast, dok ljudi koji planiraju da ga koriste kao sekundarni PC monitor nikako ne treba da idu ispod Full HD rezolucije i jako treba da paze veličinu displeja i njihovu udaljenost u odnosu na displej kako ne bi došli u situaciju da se „druže“ s pikselima.

Nadam se da vam je članak bio od koristi.
Pišite mi vaše savete za sledeće članke na itkomsija@hotmail.com

Pratite IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

HARD DISK ILI SSD – ŠTA JE MENI POTREBNO?

HARD DISK ILI SSD – ŠTA JE MENI POTREBNO?

Da, da, svima nam je jesno da je Kawasaki Ninja brži od FAP-ovog kamiona s prikolicom, ali šta ako meni treba vozilo koje je u stanju da prenese 10 kubika sveže hrastovine do moje vikendice na Manjači?

Ovu analogiju sam izneo kako biste bolje shvatili besmislenost pukog poređenja u brzini izmedju ova dva medijuma za čuvanje podataka. Cilj današnjeg članka jeste da zaključite da li se vama isplati prelazak na SSD ili je bolje da te pare uložite u neku drugu komponentu ili pak odvedete devojku na baklavu i bozu kod Džafera.

Hard Disc Drive(HDD) predstavlja magnetnu memoriju koja je sačinjena od tvrdih okruglih ploča na koje se opisuju podaci pomoću pomične magnetne glave. Zbog ovih pomičnih mehaničkih delova, hard disk je ranjiv na padove i udarce.

hard_disk
Hard disk

Solid State Drive(SSD) predstavlja elektronsku memoriju tj. sačinjen je od mnogo elektronskih čipova u koje se upisuju podaci. Nema pomičnih delova, pa je gotovo imun na padove i udarce.

Mana SSD-a je ta što je daleko ranjiviji na čest upis podataka, pa svi vi koji imate na primer neke baze podataka na svom računaru koje zahtevaju čest upis samo nekoliko bitova, imajte u vidu ovu činjenicu.

Teoretski, kada bi se rad na računaru svodio na prenošenje isključivo velikih fajlova, brzina ove dve memorije bi bila jako slična, no pošto se u realnom životu rad na računaru svodi prvenstveno na često učitavanje gomile sitnih fajlova, hard disk je tu daleko inferiorniji, jer njegova glava mora fizički da „šparta“ po pločama i traži te sitne fajlove koji je učitavaju kada na primer pokrećemo neki softver.

SSD je sam po sebi mnogo brži, ali i skuplji. U specifičnim okolnostima može biti i do 4 puta brži od hard diska. No, da li njegova brzina opravdava njegovu cenu i da li će te baš vi osetiti krucijalan benefit stavivši SSD u svoj računar? To valja razmotriti.

Ukratko, kod prosečnog korisnika posedovanje SSD-a se svodi na 10ak sekundi brže podizanje windows-a i 7 sekundi brže učitavanje igara. Treba napomenuti da su razlike u performansama DALEKO primetnije na windows-u 7, a da na windows-u 8.1 ta razlika u svim prosečnim aktivnostima postaje gotovo neprimetna.

ssd
SSD

Pravi benefit po mom mišljenju će imati profesionalci iz oblasti foto,video,audio produkcije. Pravi primer za program koji se jako dugo učitava jeste fotošop(PhotoShop). SSD ubrzava proces učitavanja fotošopa i ostalih profesionalnih alata gotovo 4 puta. Jedino tu SSD opravdava svoju 8 puta veću cenu u odnosu na hard disk.

Na dan kada ovo pišem situacija je takva da za 7500 dinara možete da birate hoćete li kupiti hard disk od 1TB ili SSD od 120GB.

Dakle, prosečni korisnici ne treba razmišljaju mnogo, već da zgrabe tu grdosiju od 1TB i baškare se u toj memoriji.

Gejmeri takođe. Sve što će vama doneti SSD jeste u proseku 7 do 10 sekundi brže učitavanje igara.

Dakle nećete osetiti nikakva poboljšanja unutar igre. Mnogo je pametnije te novce uložiti u novu grafičku kartu, nego kupiti nešto od čega nikakav krucijalan benefit nećete imati.

Dakle da sumiram. SSD je fenomenalna stvar i svakako jeste budućnost masovnog skladištenja podataka gde će svojom brzinom i pouzdanošću potpuno baciti hard diskove na smetlište IT istorije, ali mislim da trenutno njegova 8 puta veća cena ne opravdava benefite koje donosi prosečnim korisnicima, pa i gejmerima. Jedina kategorija ljudi kojoj se isplati uložiti u SSD jesu ljudi koji svoj računar koriste za naprednije stvari poput foto,audio,video produkcije i svi ostali koji koriste zahtevnije softverske alate koji se jako dugo učitavaju.

Nadam se da sam vam ovim člankom pomalo pojasnio neke stvari vezane za SSD i kupovinu istog.

Pišite mi vaše predloge za teme na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

KONZOLE ILI PC - ŠTA JE BOLJE ZA GEJMING?

KONZOLE ILI PC - ŠTA JE BOLJE ZA GEJMING?

Večita debata među gejmerima. Koja platforma je bolja za igranje igara, PC ili konzole? Kao i sve u životu, tako i na ovom polju i jedna i druga strana imaju i prednosti i mane. U ovom članku IT KOMŠIJE ću pokušati da vam predočim šta vam nudi jedna, a šta druga strana sa ciljem da sami izvedete zaključak na ovu temu.

pc vs. consoles

 

Krenimo za početak od jedne od najvećih zabluda na ovu temu, a to se odnosi na hardver. Ako ste mislili da su konzole hardverski jače od računara, pogrešili ste. Jednostavno nisu. Nekada,u vreme PlayStation 1 i 2 konzola to jeste bio slučaj, ali danas više ne. Za iste novce koje platite konzolu moguće je sastaviti hardverski jači PC od konzole, da ne govorim o slučajevima kada imate na raspolaganju više od 450 evra za kupovinu računara, koliko trenutno kod nas košta PlayStation 4. No, da li će taj računar od 450 evra jednako dobro terati igre kao PlayStation 4, pogotovo za par godina je POTPUNO druga priča i tu sad dolazimo do same suštine konzola, a to su igre.

Ključna stvar koju trebate shvatiti u celoj ovoj priči jeste ukratko kako funkcioniše industrija igara danas.

OGROMNA većina prihoda kompanija koje prave igre, jeste od prodaje igara za KONZOLE.

99% multiplatform igara tj. igara koje postoje i za konzole i za PC se prvenstveno prave za konzole, pa se onda naknadno portuju(prilagođavaju) PC okruženju. Zbog toga dolazimo u situaciju da na primer PlayStation 3 ili XBOX 360 koji su izašli 2006. odnosno 2005. „teraju“ neke od zahtevnijih igara novijeg datuma kao što su na primer „Metro Last Light“ „Assassin’s Creed Black Flag“. Kako-tako, ali teraju. Nađite mi PC računar iz 2005. godine koje je u stanju da pokrene neke od ovih igara?

Ključ ove „magije“ jeste u optimizaciji za jedan te isti hardver koji imaju milioni vlasnika konzola. Svaka konzola u svetu ima identičan hardver, te je ljudima koji razvijaju igre mnogo lakše da razvijaju igre za milione konzola koje imaju identičan hardver i iz tog hardvera „iscede“ poslednju kap snage, nego da prave igru koja mora da se prilagodi za bezbroj različitih PC konfiguracija koliko ih ima među PC gejmerima. Ako uzmemo još u obzir široko rasprostranjenu pirateriju u PC gejmingu, potpuno nam postaje jasna politika kompanija koje prave igre.

poređenje1
Poređenje

 

Bacimo se sad na konkretne prednosti i mane ovih platformi. Krenimo od konzola.

PREDNOSTI KONZOLA:

  1. CENA – Za 450 evra(može se naci i za mnogo manje kod švercera iz Madjarske) dobijate konzolu nove generacije(PlayStation 4 ili XBOX One) koja će biti u stanju da „tera“ igre minimum narednih 4,5 godina na visokom nivou grafičkih detalja.
  2. INTERFEJS PRILAGOĐEN KAUČU – Sve što treba da uradite kada vam se zaingraju igre jeste da zgrabite svoj bežični kontroler, upalite konzolu pomoću njega i izaberete igru na ekstremno pojednostavljenom interfejsu i eto vas u igri. Sve je prilagođeno komforu ispred TV-a. Nema bespotrebnih muka oko podešavanja grafičkih detalja, komplikovanog windowsa, pucanja(krešovanja) operativnog sistema usred igre i slično.
  3. KONTROLERI(DŽOJPEDI) – Dualshock4 , kontroler namenjen za PlayStation 4 konzolu je po meni ubedljivo najbolji kontroler svih vremena. Iako su mnogi kontroleri, pa i Dualshock 4 kompatibilni i sa PC-jem, to sve podrazumeva malo muka oko podešavanja da bi to sve na kraju radilo, a većina ljudi nije u stanju to da napravi. Sve u svemu kada na jednu stranu stavite najbolje kontrolere za PC, a na drugu za konzole, moj subjektivni stav je da su kontroleri za konzole u mnogo čemu superiorniji.
  4. OPTIMIZACIJA IGARA – Retko koja igra za ima problema sa takozvanim „seckanjem“ i sve funkcioniše glatko u velikoj većini slučajeva.
  5. EKSKLUZIVNE IGRE ZA KONZOLE – Igre koje izlaze samo za određenu konzolu. Većina njih ima jako veliki uspeh poput „The Last of Us“ koja se može igrati isključivo na PlayStation 3 i 4 konzolama, a zbog čijeg uspeha je najavljeno i snimanje istoimenog filma.

MANE KONZOLA:

  1. UREĐAJ ISKLJUČIVO ZA ZABAVU – Iako je tema današnjeg članka gejming, valja napomenuti da pri kupovini računara vi kupujete uređaj koji je u stanju da radi mnogo više stvari od puke zabave npr. programi za audio/video produciju, fotošop i slično.
  2. NADOGRADIVOST – Konzolu nije moguće nagodraditi, osim u slučaju hard diska.
  3. CENA IGARA – Igre za konzole znaju biti i do 80% skuplje u momentima velikih popusta i rasprodaja igara karakterističnih za PC naslove. Što se tiče novih naslova, priča je ista, ali razlika nije toliko drastična.
  4. MULTIPLAYER – Online igranje se plaća oko 50 evra godišnje.

U suštni, sve mane konzola jesu prednosti PC-ja i obrnuto,no da sumiramo.

PREDNOSTI PC RAČUNARA:

  1. MULTIFUNKCIONALAN UREĐAJ – Može koristiti i za bavljenje ozbiljnijim stvarima pored gejminga.
  2. NADOGRADIVOST – U svakom momentu kada vaš računar izgubi korak sa vremenom, lako možete nadograditi najčešće jednu komponentu koja vas sputava da pokrenete novije naslove igara.
  3. CENA IGARA – Nove igre su u startu jeftinije i mnogo brže dolazi do obaranja cena igara. Česti popusti, rasprodaje itd.
  4. PIRATERIJA – Velika, ogromna prednost PC računara za naše ljude jeste piraterija. Iako ne bi trebao ovo da uvrstim kao legitimnu prednost, kod nas na brdovitom Balkanu, neminovno jeste...nažalost.
  5. MULTIPLAYER – Online igranje je besplatno.
  6. GRAFIKA – Grafički detalji su svakako superiorni na PC-ju pod uslovom da imate dovoljno jak računar. Kad kažem „dovoljno jak“ mislim otprilike na 3x cenu konzole danas.

MANE PC RAČUNARA:

  1. CENA – Nešto viša cena u startu i neminovni izdaci za nadograđivanje nakon par godina.
  2. WINDOWS – Windows nije operativni sistem prvenstveno namenjen za igranje igara, pa ceo postupak instalacije, pokretanja i podešavanja grafičkih detalja prema vašem računaru može biti problem određenom broju ljudi. U svakom slučaju, daleko komplikovanije nego na konzoli.
  3. OPTIMIZACIJA IGARA – Sve češće srećemo jako loše portove igara za PC koje su pune bagova i zahtevaju nenormalno jak hardver da bi se uopšte normalno igrale. Primeri za to su „Assassin’s Creed Unity“ i „Watch Dogs“ itd. lista je poduža...

Nadam se da sam vam pojasnio neke suštinske stvari vezane za gejming na PC-ju i konzolama.

Ostavite mi vaša mišljenja u komentarima ili mi pišite na itkomsija@hotmail.com

Svako pitanje, predlog, pa i kritika su više nego poželjni.

Pratite IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA MATIČNE PLOČE – SAVETI I OBJAŠNJENJA

KUPOVINA MATIČNE PLOČE – SAVETI I OBJAŠNJENJA

Bilo da kupujete novi računar ili se odlučujete za zamenu stare matične ploče, treba nekoliko stvari da imate na umu pre nego što obavite kupovinu.

Matičnu ploču posmatrajte kao nervni sistem računara u koji se „ubadaju“ sve ostale komponente i preko koje komuniciraju sve ostale komponente jedna sa drugom. No, nisu sve komponente kompatibilne sa svakom pločom koja postoji na tržištu. Evo ukratko najbitnijih stvari vezanih za kompatibilnost matične ploče sa ostalim komponentama u računaru na koje morate obratiti pažnju:

  1. Soket(ležište) procesora – Svaka matična ploča ima ležište u koje se umetne procesor, a svako ležište ima OZNAKU koja odgovara ISKLjUČIVO seriji procesora koja je namenjena za ta to ležište. Dakle, proverite da li se oznaka soketa(ležišta) za koje je procesor namenjen ista kao oznaka samog soketa(ležišta) na matičnoj ploči. Za svaki soket je napravljena čitava jedna serija procesora, tako da je izbor procesora i cenovni rang istih veliki(uglavnom).
  2. Tip RAM memorije – Uverite se da je tip RAM memorije koji planirate da koristite ISTI onom koji prima matična ploča koji planirate da pazarite. Tipovi RAM memorija za desktop računare su: DDR, DDR2, DDR3 i nedavno predstavljeni najnoviji tip DDR4. Takođe, proverite koju količnu RAM memorije prima ploča koju planirate kupiti.
  3. Konektori za Hard Diskove i opitčke uređaje – Postoje 2 tipa konektora pomoću kojih se hard disk i CD/DVD ROM uređaji kače na matičnu ploču, a to su stari PATA i novi SATA konektori. Na ovo trebate obratiti pažnju isključivo ukoliko planirate zameniti ploču u starom računaru, jer postoji mogućnost da imate PATA hard disk, a ploče sa PATA konektorima se više ne mogu kupiti nove. Dakle proverite da li je vaš hard disk namenjen za PATA ili SATA konektore.
  4. Slot za grafičku karticu – Slična priča kao i sa PATA / SATA konektorima. Postoji jako mator standard za slot u koji se umeće grafička kartica tj. AGP slot, pa ukoliko imate jako staru grafičku karticu proverite za koji slot je ona namenjena. Već duže vreme standard za slot za grafičke kartice jeste PCI-Express slot.
matična_ploča
Delovi matične ploče

To je ukratko ono na šta treba da obratite pažnju vezano za kompatibilnost ostalih komponenata sa matičnom pločom.

Takođe, pri kupoviti matične ploče trebate videti da li ploča poseduje vama dovoljan broj ulaza/izlaza na zadnjoj strani kao što su:

-USB portovi

-Audio ulazi/izlazi za vaše zvučnike, slušalice mikrofone itd.

-Izlaz za integrisanu grafiku ukoliko koristite integrisanu grafiku.

matična_ploča_zadnja_strana
Zadnja strana matične ploče

Na kraju, valjalo bi progovoriti koju o generalnom kvalitetu matičnih ploča danas. Iz višegodišnjeg iskustva vezanog za servisiranje i sklapanje računara, jedina dva brenda koja bih vam preporučio jesu GIGABYTE i ASUS. Moram priznati da se generalno kvalitet ploča u zadnje vreme jako poboljšao prvenstveno zbog upotrebe kvalitetnijih kondenzatora na pločama od kojih ponajviše zavisi kvalitet struje koji teče kroz samu ploču, ali jedina dva brenda koja su mnogo godina ostala konstantno kvalitetna jesu GIGABYTE i ASUS.

Dakle da sumiram. Matična ploča NEĆE direktno uticati da performanse vašeg računara, ali ona vam diktira kakve ostale komponente možete koristiti i koliko je vaš računar nadogradiv u budićnosti, a takođe igra veliku ulogu u sveukupnom kvalitetu računara, jer je kvalitet elektronskih komponenti na njoj, pored napanjanja, direktno odgovoran za kvalitet struje u celom računaru.

 

Svaki komentar, pitanje i predlog su više nego poželjni.

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA PROCESORA – SAVETI I OBJAŠNJENJA

KUPOVINA PROCESORA – SAVETI I OBJAŠNJENJA

Najosnovnija stvar koju treba da znate jeste da su na tržištu već duže vreme zastupljena samo dva proizvođača desktop procesora tj. INTEL i AMD. Iako možda zvuči da je situacija poprilično jednostavna zbog male konkurencije, asortiman oba proizvođača je prilično konfuzan prosečnom čoveku.Nekada, u vreme kada su svi procesori imali isključivo jedno jezgro i slične arhitekture, situacija je bila daleko jednostavnija za shvatiti. Imate dva procesora, pročitate koji im je radni takt tj. na koliko „megaherca“ rade i onaj sa većim radnim taktom je ujedno i brži. Danas, u vremenu višejezgarnih procesora i raznih drugih tehnologija koje su implementirane u procesore, izbor postaje prilično komplikovan, a većina prosečnih korisnika i dalje misli da su „megaherci“ jedini pokazatelj brzine procesora,no to nije ni blizu tako.

amd_logo
AMD logo
logo_intel
Intel logo

Krenimo od kvaliteta oba proizvođača. Oba proizvođača prave eksremno kvalitetne procesore bez obzira na cenovni rang i tu nema šta da se doda, i INTEL i AMD će vam trajati prilično dugo ukoliko znate generalno održavati vaš računar, a tu temu planiram da obradim u jednom od narednih post-ova. Prvo što treba da uradite pre nego što se odlučite koji procesor želite u vašem kompjuteru jeste da pitate sebe:„Šta ja želim da radim na svom kompjuteru?“ To će vam u mnogome pomoći oko odabira procesora nakon što vam objasnim neke stvari u ovom post-u. Svaki od proizvođača u svojoj ponudi ima nekoliko „grupa“ iliti serija procesora generalno podeljenih po imenima namenjenih za različite potrebe, pa tako kod INTEL-a imamo:

  1. Celeron procesori – Namenjeni najmanje zahtevnim korisnicima koji žele da surfuju internetom,gledaju filmove,slušaju muziku itd. Nikakvo igranje igara ne dolazi u obzir sa ovim procesorima,niti bilo kakav profesionalan rad u audio/video produkciji. Poseduju dva jezgra, a pojedini modeli imaju integrisanu grafičku karticu,te vam nije potrebno da zasebno kupujete istu.
  2. Pentium procesori – Minimalno bolji od Celeron procesora. Nešto bolji radni taktovi i nešto više keš memorije. Takodje poseduju 2 jezgra,integrisanu grafiku i takodje su namenjeni najosnovnijim potrebama, međutim, prošle godine se pojavio model Pentium procesora povodom 20 godina Pentium brenda koji se pokazao izuzetno dobar i za igranje igara. Tačan model njegove oznake je „Pentium Dual Core G3258“.
  3. Core i3 procesori – Potpuno nova, unapređena arhitektura u odnosu na Celeron i Pentium procesore. Iako ima isto 2 jezgra, daleko su napredniji i namenjeni su nešto zahtevnijim korisnicima koji bi ponekad odigrali neku igricu. Unapređena integrisana grafika u odnosu na prethodnike. Hyperthreading tehnologija omogućava ovom procesoru da iako ima samo 2 jezgra fizički, u pojedinim momentima se može ponašati kao četvorojezgarni procesor i tako obraditi veću količinu podataka. No, o ovakvim stručnim terminima treba napisti poseban post.
  4. Core i5 procesori – Fenomenalni četvorojezgarni procesori namenjeni zahtevnijim gejmerima i profesionalcima koji se bave obradom slike,videa ili zvuka. Ono što ih odvaja od prethodnih grupa intelovih procesora jeste dosta više keš memorije,4 fizička jezgra i TurboBoost tehnologija koja omogućava procesoru da sam pojača radni takt kada mu je to potrebno i time lakše reši zahtevne zadatke koje mu postavite.
  5. Core i7 procesori Sam vrh Intelove desktop ponude procesora namenjem profesionalcima i entuzijastima u svim oblastima. Od 4 do 8 fizičkih jezgara, Hyperthreading tehnologija, TurboBoost tehnologija i bla bla bla....sve što Intel može ponuditi nalazi se u Core i7 procesorima.

 Kod AMD-a valja malčice razjasniti neke stvari. Kompanija AMD je pre nekoliko godina kupila jednog od dva najveća proizvođača grafičkih čipova ATI, s tim u vezi AMD ima posebnu seriju procesora sa izvanrednim integrisanim grafičkim karticama koje zadovoljavaju kriterijume blažih gejmera. U pitanju su serije A4, A6, A8, A10, gde se sve prethodne pohvale odnose prvenstveno na serije A8 i A10.

  1. Sempron procesori – Ekvivalent Intelovom Celeronu, namenjen najmanje zahtevnim korisnicima za najosnovnije potrebe. Odrđeni modeli imaju integrisanu grafiku.
  2. Athlon procesori – Širok spektar modela od 2 do 4 jezgra kako za najosnovnije namene, tako najjači modeli iz Athlon serije veoma zadovoljavaju većinu gejmera. Odrđeni modeli imaju integrisanu grafiku.
  3. A4, A6, A8, A10 serija – Kao što sam već napomenuo ove serije procesora imaju u sebi integrisanu grafiku koja je daleko bolja od prethodnih serija, posebno serije A8 i A10 koje mogu zadovoljiti blaže gejmere i tako uštedeti novac planiran za kupovinu zasebne grafičke kartice. Njihova namena takođe varira od serije A4 za najosnovnije potrebe,do serije A10 koja je već ozbiljan procesor,a uz to ima i solidnu grafiku u sebi.
  4. FX procesori – Predstavljaju vrh AMD-ove desktop ponude koji će zadovoljiti najzahtevnije gejmere. Nemaju integrisanu grafiku. Mogu ih koristiti polu profesionalci u audio/video produkciji.

Treba napomenuti da sve što sam napisao ukratko o grupama procesora se odnosi na DESKTOP procesore. Procesori u laptopovima su još komplikovanija priča za sebe. Ukratko da sumiram svoje savete. Nemojte se mnogo zamarati stručnim terminima i voditi specifikacijama, jer one same za sebe ne znače ništa, priča je slična kao i kod grafičkih kartica u mom prethodnom post-u. Ukratko sam objasnio čemu koja grupa procesora služi i vodite se time. Imajući u vidu da AMD za iste pare daje dosta bolje performanse, ja bih vam lično savetovao da kako za osnovne potrebe, tako i za hard core gejming izaberete AMD, jer jednostavno daje fenomenalne rezultate za manje pare. Jedini slučaj u kome INTEL ima apsolutnu predost jeste profesionalna audio,video,foto produkcija. Tu mu nema premca. Core i5 i Core i7 procesori prosto gaze svaki AMD u profesionalnim zadacima gde ima mnogo renderovanja i gde se procesor takoreći bavi ozbiljnijom matematikom.

Svaki komentar,pitanje i savet su više nego poželjni.

Pišite mi na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.